Gde smo 10 godina posle poplava 2014?
Katastrofe i njima izazvani ekonomski šokovi predstavljaju značajnu pretnju za ljudske živote i blagostanje, posebno u najsiromašnijim državama i za najugroženije ljude u svim zemljama. Iako su troškovi saniranja njihovih posledica uvek bili značajni, katastrofe postaju sve skuplje. Zemlje i teritorije Zapadnog Balkana su u prošlosti više puta iskusile razorne katastrofe, koje su rezultirale ekonomskim i ljudskim gubicima širom regiona.
Poplave predstavljaju jedan od najistaknutijih rizika u Srbiji i regionu. Srbija i Bosna i Hercegovina su u maju 2014. godine doživele neviđene padavine koje su dovele do najtežih poplava u poslednjih 120 godina.
Ovaj katastrofalni događaj pogodio je preko 1,6 miliona ljudi u 38 opština centralne i zapadne Srbije. Poplave i klizišta izazvali su ukupnu štetu od 1,7 milijardi evra, odnosno preko 4% BDP-a zemlje. Najviše je bio pogođen sektor rudarstva i energetike - 32% ukupne štete, a zatim stanovanje, poljoprivreda i trgovina, svaki sa približno 15%.
Poplave 2014. bile su velika prekretnica za unapređenje sistema upravljanja katastrofama u Republici Srbiji. Praćene su velikim ulaganjima u pripremljenost za katastrofe i ukupnu otpornost na prirodne katastrofe na nacionalnom i lokalnom nivou.
Povodom 10 godina od poplava, uz podršku Evropske unije i Regionalne kancelarije UNDP-a sa sedištem u Istanbulu, UNDP u Srbiji 22. i 23. oktobra 2024. godine organizuje dvodnevnu konferenciju „Deset godina posle poplava 2014“.
Cilj konferencije je da proceni otpornost na katastrofe u regionu Zapadnog Balkana. Predstavnici vlada, razvojnih i međunarodnih partnera i donosioci odluka u oblasti finansiranja rizika od katastrofa na Zapadnom Balkanu će razgovarati o izazovima i istražiti mogućnosti za povećanje otpornosti kroz inicijative za smanjenje rizika od katastrofa i odgovor na klimatske promene.
Agenda je dostupna ovde.
Prenos prvog dana dostupan je ovde.