Klimatske promene ne menjaju samo vremenske uslove kojima živimo, one utiču na celokupan živi svet na zemlji, ugrožavajući opstanak mnogih vrsta, među kojima bi mogla da se nađe i ljudska ukoliko ne promenimo naš način života, a pre svega odnos prema proizvodnji i potrošnji energije. Istraživanja koja su prethodila ovogodišnjem Samitu UN o klimi pokazuju da ovu opasnost globalno još uvek ne shvatamo dovoljno ozbiljno. Odnosno, ne preduzimamo sve što bismo mogli kako bismo rast temperature održali na ispod prosečnih 2°C u odnosu na pre-industrijsko doba. Kakve je promene doneo Samitu UN o klimi pročitajte u intervjuu sa Miroslavom Tadićem, menadžerom portfolija za klimatske promene u UNDP-u.
Generalni sekretar UN pozvao je lidere zemalja da na Samit dođu s konkretnim planovima za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte. Da li su pojedinačne zemlje spremne da učine dovoljno?
Analize prikazane u Izveštaju koji je prošle godine objavio UN Environment pokazale su se da nivo smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) na koji su se države obavezale u svojim inicijalnim nacionalno određenim doprinosima nisu dovoljna da održe porast prosečne globalne temperature ispod 2°C do kraja veka, kako je predviđeno Sporazumom o Klimi iz Pariza. Tehnički, još uvek je moguće dostići ovaj cilj, ali samo ako države dodatno povećaju svoje ambicije za smanjenje emisija GHG. Samit Ujedinjenih nacija o klimi, održan u septembru u Njujorku imao je za cilj da se države, ali i drugi akteri, posebno privatni sektor, podstaknu da pređu sa reči na konkretna dela u borbi protiv klimatskih promena. Rezultat je da je 65 država iznelo konkretne planove i mere za smanjenje emisija GHG do 2050. godine, dok je oko 70 država predstavilo svojenamere da poveća ambicije do 2030. godine. Nemačka na primer, planira da pređe na čistu energiju do 2030. godine, i u to je spremna da uloži 60 milijardi evra. Zanimljivo je da zemlje iz okruženja, Mađarska i Grčka, planiraju da do 2030. godine u potpunosti izbace ugalj iz proizvodnje električne energije. Francuska neće potpisivati trgovinske sporazume sa državama koje se protive odredbama Sporazuma o klimi iz Pariza, dok je Rusija najavila ratifikaciju Sporazuma.
Borba s klimatskim promenama zahteva i učešće privatnog sektora, šta možemo da očekujemo od velikih kompanija na osnovu nastupa na Samitu?
Na samitu je usvojen i niz inicijativa koje su zajedno predlagale države i poslovni sektor. Oko 100 lidera iz poslovne zajednice predložilo je konkretne mere i aktivnosti, što je do sada nezabeležen slučaj aktiviranja privrede u borbi protiv klimatskih promena. Kampanja Business Ambition for 1.5°C – Our Only Future obavezuje privredu na postavljanje jasnih ciljeva za smanjenje emisija GHG, zasnovanih na naučnim saznanjima. Ovu inicijativu je u julu 2019. godine pokrenulo 28 kompanija, a broj je posle Samita o klimi UN utrostručen na 87 velikih kompanija, koje godišnje kroz svoj proces proizvodnje i plasmana proizvoda proizvedu istu količinu GHG kao i 73 elektrane na ugalj.
Pored toga, na Samitu je pokrenuta i inicijativa industrijskog sektora o prelasku sa sive na zelenu ekonomiju, sa ciljem dostizanja neto nulte emisije CO2 do 2050. godine.
Formirana je Investiciona platforma za klimu koja treba da poveća investicije - posebno u domenu tranzicije od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije, da ubrza povezivanje investicionih fondova i investitora međusobno, kao i sa državama i gradovima.
Zbog čega su gradovi posebno važni u borbi protiv klimatskih promena?
U gradovima već danas živi više od polovine svetske populacije, koja troši dve trećine energije proizvedene globalno. Takođe, gradovi su odgovorni za oko 70% emisija GHG, što ih čini glavnim uzročnicima klimatskih promena. Ulaganje u održive i klimatski pametne gradove predstavlja stoga jedan od ključnih izazova, ali i odgovor u borbi protiv klimatskih promena. Potrebno je preduzeti i mere da gradovi postanu otporniji na posledice klimatskih promena koje su već evidentne, kao što su poplave, toplotni talasi, olujno nevreme.
To podrazumeva klimatski pametno planiranje gradova, kroz prelazak na održive izvore energije u sistemima proizvodnje električne energije i daljinskog grejanja umesto fosilnog goriva, unapređenje energetske efikasnosti postojećih objekata, uvođenje održivog saobraćaja – kroz promociju biciklizma i pešačenja, električnih vozila, efikasan javni prevoz. Takođe gradovi bi trebalo da imaju više zelenila u urbanim celinama, da unaprede razdvajanje i reciklažu otpada, i da iskoriste nove tehnologije kao što su senzori i korišćenje otvorenih podataka u automatizaciji pružanja javnih usluga građanima kako bi se smanjio ekološki otisak.
U kontekstu urbanih sredina, zanimljiva je inicijativa Zero Carbon Buildings for All oko koje su se okupile nacionalne i lokalne vlasti, građevinska industrija, investitori i civilno društvo. Ona podrazumeva da do 2030. sve nove zgrade budu građene tako da imaju neto-nultu emisiju CO2, što podrazumeva eliminaciju CO2 emisija koje nastaju usled ljudskih aktivnosti, kao i da se isto postigne sa postojećim zgradama do 2050. Na UN samitu je preko 100 državnih i javnih preduzeća izrazilo posvećenost potpunoj dekarbonizaciji sektora saobraćaja.
Da bi gradovi postali klimatski održivi neophodne su finansijska sredstva. Zato je na Samitu UN o klimatskim promenama usvojena inicijativa Leadership of Urban Climate Investment koju predvodi Nemačka, u saradnji sa drugim državama i međunarodnim finansijskim institucijama, a cilj je da se do 2030. godine oko 2000 gradova podrži u pripremi projekata, kako bi rizik od klimatskih promena postao nezaobilazni deo planiranja razvoja gradova – posebno u procesu donošenja odluka i usmeravanja investicija. Za razvoj gradske infrastrukture u okviru ove inicijative već su odobrena bespovratna finansijska sredstva - grantovi u vrednosti od 73 miliona evra.
Šta je alternativa fosilnim gorivima?
Trenutna cena električne energije u Srbiji je oko 6 evro centi po kilovatu, što je manje nego u državama u okruženju, a posebno u odnosu na zemlje EU gde cena prelazi i 16 evro centi po kilovatu. To znači da mi još uvek „jeftino“ plaćamo električnu energiju koja se u većinskom procentu proizvodi iz fosilnih goriva. Ukupna cena električne energije dobijene iz fosilnih goriva još uvek ne uključuje takozvane eksterne troškove, poput štetnog uticaja koji sagorevanje fosilnih goriva ima po zdravlje ljudi i životnu sredinu (emisije gasova sa efektom staklene bašte, drugih gasova, čađi i čestica, koji narušavaju kvalitet vazduha).
Kako Srbija napreduje ka članstvu u EU, za očekivati je da će i cena električne energije značajno da raste. Sa druge strane, proizvođači energije iz obnovljivih izvora (OIE), kao što je solarna energija nude sve pristupačnije cene na duži period. Tako jedan od proizvođača solarne energije potrošačima nudi fiksnu cenu od 8 evro centi po kilovatu uz potpisan ugovor na 10 godina. Uzimajući u obzir navedene trendove, energija dobijena iz OIE postaje sve isplativija investicija, posebno na duže staze. Međutim, da bi se omasovila, potrebno je da se uklone tržišne barijere, posebno one koje se odnose na mogućnost građana da budu proizvođači energije iz OI.
Prema nekim procenama, s obzirom da je prosečna potrošnja električne energije po domaćinstvu u Srbiji 350 kilovata mesečno, a dobro postavljeni solarni paneli nam mogu uštedeti i do polovine godišnjih troškova za struju, izvesno je da se ovakva investicija isplati. Cene solarnih panela su sve niže, tako da je danas za 2000 evra moguće obezbediti električnu energiju za osnovne uređaje u domaćinstvu, što je investicija koja se isplati kroz samo nekoliko godina.
Izgradnjom elektrana na OIE, smanjuje se efekat staklene bašte, a čitav energetski sistem manje je zavisan od nedostatka ili pak uvoza energije. Ulaganjem u energetsku industriju koja počiva na obnovljivim izvorima podstiču se tehnološke inovacije, što doprinosi rastu tržišta i otvaranju novih radnih mesta.
Osim toga, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora u Srbiji je subvencionisana, što znači da država proizvođačima garantuje sigurnu zaradu od prodaje tako dobijene električne energije distributerima.
Često privatna i javna preduzeća ne koriste u dovoljnoj meri potencijale OIE koji su im direktno na raspolaganju. Tako na primer, otpadna biomasa iz određenih procesa proizvodnje, poput proizvodnje eteričnih ulja, može da se upotrebi za proizvodnju peleta za zadovoljavanje energetskih potreba preduzeća, otpadna toplotna energija koja nastaje u određenim proizvodnim procesima može da se iskoristi za potrebe grejanja, dok otpadni mulj nastao iz prerade otpadnih voda može da se koristi kao energent koji često i u potpunosti može da učini postrojenje energetski nezavisnim. Pored toga, postoje i pozitivni primeri preduzeća koja već primenjuju principe cirkularne ekonomije u poslovanju. Tako na primer, otpadni materijali dobijeni reciklažom rashladnih uređaja, poput poliuretanske pene, mogu da se pretvore u nove proizvode koji nalaze svoju primenu kao apsorberi tečnih goriva. Kroz takve cirkularne modele poslovanja, sama preduzeća mogu da ostvare značajne uštede i da istovremeno smanje svoj ekološki otisak.
Dokle je Srbija stigla u borbi protiv klimatskih promena?
Srbija uskoro treba da usvoji Strategiju klimatskih promena sa akcionim planom, kao i prvi Zakon o klimatskim promenama. Prema nekim procenama, kroz novi strateški okvir, Srbija će uspeti da svoje ambicije smanjenja emisija GHG poveća dva puta u odnosu na obaveze prema Sporazumu o klimi iz Pariza. Takođe, Srbija ima cilj da poveća udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji na 27% do 2020. godine, kao i da unapredi energetsku efikasnost. Da bi se to ostvarilo već se preduzimaju konkretne mere i aktivnosti, kao što je povećanje količina energije proizvedene iz vetra izgradnjom vetroparkova na severoistoku zemlje. Uz podršku UNDP u Srbiji je za sada izgrađeno 6 bio-gasnih postrojenja za ko-generaciju toplotne i električne energije, a u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine realizuje projekat „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ koji pruža podršku inovativnim tehnološkim rešenjima i poslovnim modelima koji doprinose smanjenju emisija GHG uz društvenu, ekonomsku i ekološku korist za građane.
Pored toga, UNDP podržava Srbiju u ispunjavanju obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Sporazumu o klimi iz Pariza. To prvenstveno podrazumeva procene ranjivosti ključnih sektora poput poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, pripremu scenarija očekivanih promena klime za teritoriju Srbije, kao i definisanje konkretnih mera i aktivnosti za smanjenje emisija GHG u sektoru energetike, saobraćaja, poljoprivrede, industrije, upravljanja otpadom. Pomažemo nadležnim institucijama da donesu niz mera i preduzmu aktivnosti radi prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koje privredu i društvo u celini čine otpornijim na klimatske izazove i ekstremne vremenske prilike.