Tokom putovanja kroz Gruziju 2018. godine, obilazeći zabačene šume, sela i planinske vrhove, imala sam prilike da upoznam avanturiste iz različitih zemalja. Ono što je dovelo ljude iz Srbije, Australije, Nemačke i Češke na ove staze bila je jedna osoba – Džozef. Mnogi bi pretpostavili da je Džozef iskusni planinarski vodič kojeg smo sreli ili platili za njegove usluge. Međutim, Džozef je planinar koji je napravio sajt pod imenom Caucasus Trekking na kojem postavlja svoje rute i detaljna objašnjenja u otvorenom formatu, dopuštajući ljudima širom sveta da koriste njegove informacije i kreiraju svoj plan za istraživanje lepota Kavkaskih planina.

Ovakva prilika nam nije dostupna samo zbog toga što imamo bolje mobilne telefone, internet konekciju i lako dostupne aplikacije, već i zbog otvorenih podataka. Jednostavno rečeno „otvoreni podaci su podaci koji mogu besplatno da se koriste, dele i nadograđuju od strane svih za bilo koju svrhu“. U kontekstu aktivnog turizma (npr. biciklizam, planinarenje) to znači da svako sa mobilnim telefonom i interesovanjem za korišćenje mobilnih aplikacija koje sadrže lokacijske informacije, može da proba otvorene staze kako bi istražio nove države ili predele.

Evropski portal podataka objašnjava da se podaci mogu smatrati preduslovom za nove digitalne usluge u turizmu, ali i da otvoreni podaci mogu biti način na koji će demokratizovati digitalna transformacija turizma.  Preciznije rečeno, kada koristimo besplatne ili plaćene aplikacije kao što je aplikacija Strava za trkače i bicikliste, mi dobijamo ograničen pristup sopstvenim podacima i imamo malo kontrole nad time kako vlasnici aplikacije koriste naše podatke. Međutim, kada odlučimo koje podatke želimo da objavimo, dodajemo odgovarajuća objašnjena (meta podaci) i objavljujemo ove podatke kao otvorene (koristeći licence poput Creative Commons licenci) – tako omogućavamo otvorenu i besplatnu razmenu podataka i informacija koje su dostupne ljudima širom sveta. Ukoliko se vratimo na primer Caucasus Trekking, otvaranje podataka imalo je mnogo veći značaj od unapređenja mog, i godišnjeg odmora avanturista koje sam srela. Naime, uticaj ovog otvaranja podataka se može videti u širenju turističke ponude Gruzije, sigurnosti i uživanju domaćih ali i stranih istraživača/planinara, profitu lokalnih biznisa, ali i u oživljavanju zabačenih sela.

Otvoreni podaci i aktivni turizam u Srbiji

Otvorenost za razmenu podataka i informacija u oblasti turizma nije nova ideja u Srbiji. 2009. godine, osnovan je sajt Staze i bogaze koji sadrži informacije o rutama širom Balkana pod sloganom „zajedno znamo više!“. Platforma Wikiloc omogućava korisnicima da besplatno skinu ili postavljaju staze širom sveta. Na ovoj platformi se može naći preko 28 000 staza u Srbiji. Međutim, da bi zaista došlo do značajnijeg uticaja otvorenih podataka u transformaciji aktivnog turizma u Srbiji, ovo su neki od koraka koje bi trebalo preduzeti:

·         Objavljivanje podataka na platformama koje imaju licence kompatabilne sa otvorenim podacima, tako da korisnici mogu da upotrebljavaju te podatke u komercijalne ili nekomercijalne svrhe.

·         Objavljivanje više podataka vezanih za lokacije kulturnog i istorijskog nasleđa koji bi mogli da se kombinuju sa podacima ruta za biciklizam, planinarenje, trčanje, itd.

·         Objavljivanje podataka lokalnih preduzetnika ili malih biznisa koja ne bi bila samo u službi njihovog podržavanja, već bi omogućili i domaćim i stranim putnicima da isplaniraju svoj pohod u avanturu uz odgovarajući komfor.

Objavljivanje ovih podataka je sada olakšano jer Srbija ima nacionalni Portal otvorenih podataka gde lokalne samouprave mogu da objave turističke podatke. Relevantna ministarstva, lokalne turističke organizacije, kompanije i preduzetnici, biciklistička, planinarska i trkačka udruženja ili zainteresovani građani mogu, takođe, da otvore svoje podatke i daju svoj doprinos u ovoj oblasti. Na primer, opština Priboj je već otvorila 4 planinarske staze na Portalu otvorenih podataka. Trenutno se napori na otvaranju podataka vezanih za turizam u Srbiji svode na pojedinačne inicijative. Napori na prikupljanju, standardizaciji i objavljivanju podataka se mogu organizovati na nacionalnom ili regionalnom nivou kako bi svi oni koji su zainteresovani mogli da ih koriste. 

Otvoreni podaci kao budućnost turizma

Sada, 2020. godine, kada je svaka zemlja pogođena pandemijom Covid-19 i mere vlada se menjaju na nedeljnom nivou, reći da postoji budućnost nečega može zvučati kao prazna fraza. Međutim, možda pandemija zapravo stvara priliku za razgovor o tome kako bi građani ove zemlje mogli više da uživaju u onome što ona ima da im pruži (prirodne lepote, kulturna i istorijska nasleđa), upravo koristeći otvorene podatke.

Ako zamislimo scenario u kojem su svi ovi podaci otvoreni, onda bi zatvorene granice i pritisak koji se zbog njih oseća bilo lakše podneti. Aktivniji i kreativniji korisnici ovih podataka bi mogli da kreiraju svoje rute za vožnju bicikla po južnoj i istočnoj Srbiji ne propuštajući istorijske lokalitete i sela, a izbegavajući glavne puteve koliko je moguće. Korisnici koji su malo opušteniji mogli bi nasumično da kliknu na rutu, skinu je na svoj telefon i prate avanturu koju je neko drugi stvorio.

Ako se vi, čitaoci ovog bloga, pronalazite u poslednjem primeru, slobodno skinite neku od tri staze koje sam istražila na Staroj planini i obiđite Koprenski vodopad ili Kaluđerske skokove, ili se pak uputite do vrha Vražja glava, na samoj granici sa Bugarskom.

Razmislite o tome kako bi svojim znanjem, iskustvom ili zajednicom mogli da učestvujete u stvaranju još otvorenih podataka u Srbiji i doprinesete demokratizaciji digitalne transformacije.

Za početak, možete napraviti nalog svoje organizacije ili zajednice na Portalu otvorenih podataka i početi sa korišćenjem postojećih resursa. Pridružite se zajednici otvorenih podataka i proširite podatke kojima Srbija raspolaže u samo nekoliko klikova.