Višestruki poremećaji različite snage
Ekonomski razvoj je suštinski preduslov za sveukupni razvoj zemlje. Rast i otpornost malih i srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji su od ključnog značaja u tom pogledu jer su ona kičma srpske privrede i obuhvataju dve trećine zaposlenih u formalnom poslovnom sektoru (MSP uključujući mikro preduzeća).
Kada su u pitanju rast i otpornost MSP u Srbiji, ona se poslednjih godina suočavaju sa izazovima izazvanim poremećajima različite snage i uticaja. Neki od tih poremećaja su poput zemljotresa, kao što je pandemija COVID-19, dok su druge više nalik sporoj, ali upornoj eroziji, kao što je depopulacija. Međutim, kao što kaže engleska izreka, “kada ti život da limun, napravi limunadu” — svedoci smo da ti poremećaji predstavljaju kako izazov, tako i šansu.
Pandemija COVID-19 je snažno pogodila MSP u Srbiji. Prema navodima Procene socio-ekonomskih uticaja pandemije COVID-19, kod više od dve trećine MSP došlo je do prekida ili ometanja, 20% MSP je moralo da ograniči praktično kompletno svoje operativno poslovanje, a čak dodatnih 49% tih MSP je poslovalo sa znatno smanjenim kapacitetima i nije imalo dovoljno resursa. I dok je pandemija dodatno pogoršala postojeće izazove s kojima se MSP suočavaju, kao što su pristup finansijama i tržištima, ona je takođe otvorila i šanse kroz „nearshoring“ kao strategije obezbeđivanja dobavljača i poslovanja na bližim lokacijama, što je postao prioritet politike u mnogim evropskim zemljama.
Osim toga, depopulacija u Srbiji predstavlja ogroman izazov za MSP, zbog promena kvaliteta i raspoloživosti radne snage, kao i snažnih promena u potrebama društva sa promenljivom strukturom stanovništva i, samim tim, različitim potrebama potrošača/korisnika. Ovakva situacija istovremeno nudi šanse za razvoj proizvoda i usluga namenjenih stanovništvu koje stari.
Kao i mnoge druge zemlje, Srbija takođe treba da se prilagodi ubrzanom razvoju tehnologije. U tom pogledu, ovde se krije prilika da preduzeća dizajniraju i ponude nove usluge i proizvode koristeći digitalne tehnologije. Zeleni dogovor Evropske unije i Zelena agenda za Zapadni Balkan predstavljaju podstrek i, istovremenom poziv za tranziciju ka zelenoj i cirkularnoj ekonomiji.
Sve ove okolnosti su razmotrene kada smo krenuli u potragu za načinima da pomognemo MSP u Srbiji da postanu otpornija i održivija. Bilo je jasno da smo suočeni sa kompleksnim problemom — problemom za koji ne postoji poznato rešenje i koji je dinamičan po svojoj prirodi. Radi ilustracije, možemo da kažemo da je kao kada uđemo u tunel i nemamo nikakvu predstavu koliko dugo ćemo biti u mraku, čak ni da li postoji izlaz na drugoj strani.
Dubinsko istraživanje
Da bi utvrdio kako da na najbolji način podrži državu i društvo da se suoče sa ovim izazovom, naš tim u okviru UNDP Srbija se pridružio prvoj grupi Dubinskog istraživanja (deep demonstration) koja ima podršku Fonda za inovacije UNDP-a i koju finansira Vlada Danske. Zajedno sa firmom Deloitte, prošli smo kroz intenzivan petomesečni proces, koji se pokazao kao jedinstven i vredan na više načina. Evo šta je taj proces obuhvatao:
1. Razmatranje problema u njegovoj celosti: izdvojili smo dovoljno vremena da analiziramo ekosistem koji okružuje MSP u zemlji, identifikovali faktore koji ga pokreću, trendove, izazove i šanse za rast i povećanje otpornosti MSP. Cilj je bio da se problem posmatra sa sistemskog nivoa i da se utvrde akupunkturne tačke koje mogu da podstaknu transformaciju sistema. Ovakav pristup je potpuno suprotan načinu na koji se obično postavljaju međunarodni razvojni projekti, gde samostalni projekti posmatraju razvoj MSP iz jedne perspektive, na primer sa stanovišta ekološke održivosti ili sa stanovišta pristupa finansiranju. Za razliku od toga, i osim toga, mi smo celo pitanje razmatrali iz još mnogo različitih uglova kao što su regulatorno okruženje, kvalifikovana radna snaga, tehnologija, i digitalna transformacija, potrošači/korisnici i tržišta, sa posebnim naglaskom na održivosti i inkluziji u svim navedenim oblastima.
2. Formiranje multidisciplinarnog tima i novi načini rada: Umesto rada sa kolegama unutar jednog konkretnog klastera, mi smo formirali tim zaposlenih u UNDP-u Srbija iz svih delova kancelarije, koji poseduju stručno znanje u oblastima angažovanja privatnog sektora, dobre uprave, ekonomije, održivih finansija, razvoja start-up poslovanja, zelene i cirkularne ekonomije, zaštite životne sredine i klimatskih promena, digitalizacije, veština, i rada. Uprkos izazovima koje je ovakav način rada doneo sa sobom, kao na primer kako uspostaviti odgovarajuće linije komunikacije i efikasne načine odlučivanja, krajnja korist od ovakvog pristupa je očigledna — osigurali smo da se ne zanemare određeni aspekti otpornosti MSP ili da se ne daje preveliki značaj nekim drugim aspektima.
3. Uključivanje i učenje od različitih relevantnih aktera: Prvo smo obavili veliki broj intervjua sa predstavnicima privatnog sektora, organa vlasti, razvojnih partnera, akademskih ustanova, civilnog društva, i finansijskih institucija. Nakon toga, virtuelne radionice sa brojnim relevantnim akterima su nam omoguće da zajedno utvrdimo i analiziramo karakteristike i budućnost sektora MSP u Srbiji. Ove različite perspektive su nam pomogle da izgradimo sveobuhvatan pristup izazovima i za podršku razvoju MSP koja će biti spremna da odgovore na probleme u budućnosti. Postoji niz partnera koji su već aktivni u oblasti razvoja MSP u Srbiji, pa je bilo naročito važno da UNDP pronađe dobar pristup i predlog koji će ponuditi neku novu vrednost, gde UNDP može najviše da doprinese, u skladu sa mandatom i pozicijom.
Proces dubinskog istraživanja je doneo brojne rezultate. Prvo, on nam je pomogao da artikulišemo viziju za MSP u Srbiji: MSP na putu tehnološke i zelene transformacije doprinose održivom ljudskom i ekonomskom razvoju u Srbiji.
Drugo, ovaj proces nam je omogućio da bolje shvatimo kompleksne probleme i da nađemo nove načine rada unutar naše kancelarije tako što ćemo podsticati veći stepen saradnje među timovima i iskoristiti naša pojedinačna i kolektivna znanja da bismo postigli više sa manje.
Treće, ovaj proces nam je omogućio da bolje razumemo prirodu, potrebe, i dinamiku MSP u Srbiji i da počnemo da naša saznanja integrišemo u portfolio mogućih intervencija koje su međusobno povezane i utiču jedne na druge.
Šta smo naučili o MSP
Polazna tačka u svakoj intervenciji koja ima za cilj poboljšanje otpornosti MSP jeste da se shvate tri ključne potrebe svakog preduzeća: potrebe potrošača/korisnika, novac i poslovne aktivnosti. Te potrebe su međusobno povezane i međuzavisne, a potrebno je da budu u ravnoteži da bi preduzeće poslovalo i bilo otporno na spoljne promene i prekide ili ometanja, koje se pojave pred njim. Mi smo ovo razumevanje zasnovali na detaljnoj analizi ekosistema sektora MSP u Srbiji i veza sa drugim pitanjima kao što su tehnološki razvoj, geopolitički trendovi i depopulacija.
To nam je omogućilo da proverimo pretpostavke koje smo imali u vezi sa postojećim nedostacima u ekosistemu MSP, da steknemo nove uvide, prepoznamo njihove veze i međusobne zavisnosti i da grubo utvrdimo oblasti u kojima UNDP, kroz portfolio međusobno povezanih intervencija, može da pruži podršku organima vlasti, razvojnim partnerima, privatnom sektoru i drugim zainteresovanim stranama da pomognu razvoj MSP. Oblasti intervencija do kojih smo došli, a za koje verujemo da bi mogle da pomognu u unapređenju sistema su:
1. Integracija u lance snabdevanja: Podržati MSP da razviju neophodne veštine i stručna znanja i podsticati pravednu saradnju sa velikim kompanijama da bi se prevazišao problem izolovanosti MSP i nedovoljne integracije u lance snabdevanja.
2. Orijentisanost na potrošača/korisnika usaglašena sa društvenim potrebama: Podržati MSP da razumeju postojeće i buduće potrebe potrošača/korisnika, a u skladu sa širim društvenim potrebama, kroz zajedničke programe sa nizom partnera iz privatnog i javnog sektora.
3. Iskoristiti regionalnu integraciju: Podržati Vladu Srbije da prepozna i postavi MSP kao uspešne poslovne aktere u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta Zapadnog Balkana.
4. Tehnologija za sve: Podržati Vladu Srbije da razvije dodatne digitalne alate, kao što su platforme, kako bi odgovorila na brze promene u tehnološkom i regulatornom okruženju koje je relevantne za MSP, a istovremeno podržati MSP da koriste digitalne alate i prevaziđu digitalni jaz, te prepoznaju mogućnosti i poslovne modele koje donose nove tehnologije, kao i da budu svesne i pretnji u oblasti sajber bezbednosti..
5. Održivo finansiranje: Raditi sa razvojnim partnerima i drugim relevantnim akterima koji su već aktivni u ovoj oblasti radi unapređenja održivih i podsticanja zelenih i nekonvencionalnih načina finansiranja MSP.
6. Kulturološke promene za razvoj preduzetništva: Iskoristiti mogućnosti koje donosi snažan razvoj kreativnih industrija kako bi se prevazišao problem kulturološke rezervisanosti prema preduzetništvu i investicijama.
Šta se dešava sledeće – vizija za budućnost
Namera nam je sa podržimo rast MSP koja su otporna na buduće promene, kako bi ta preduzeća bila ne samo u mogućnosti da zadovolje potrebe potrošača/korisnika, obezbede finansije i održe poslovanje uprkos potencijalnim šokovima, nego i da budu tehnološki napredna, ekološki prihvatljiva i spremna da odgovore na šire potrebe društva.
Trenutno razgovaramo sa Vladom i donatorima o tome kako podržati podizanje sistema na viši nivo kako bi se omogućio rast MSP i obezbedila veća otpornost na šokove u budućnosti.
Vlada je uključena u proces i učestvuje od prvih dana razvoja portfolija. Takođe, pozitivni su i prvi signali koji dolaze od donatora. Oni su pozitivno reagovali na ideju jednog šireg portfolija kome mogu da doprinesu, a koji može da ostvari veći doprinos sa manjim ulaganjima. Jedna od snažnih prednosti portfolio pristupa je što on podrazumeva uključivanje većeg broja državnih partnera istovremeno, za razliku od uobičajenog modaliteta bilateralne saradnje, gde donatori sarađuju sa samo jednim ministarstvom ili institucijom države. Ovakav pristup je još uvek u ranoj fazi, pa ukoliko ste zainteresovani za saradnju, radujemo se da stupite u kontakt s nama slanjem poruke na mejl: sdgi.rs@undp.org.
*Blog originalno objavljen na: UNDP Innovation.