LocationsSrbija se priprema za AI revoluciju
28. April 2023.
Sve veća upotreba veštačke inteligencije (AI) – od pomoći kompanijama u kodiranju, zapošljavanju i prodaji, do široke javne upotrebe za stvaranje originalnih slika i videa – nije samo aktuelna društvena i politička tema, već i veliki razvojni izazov. Deluje da će uvođenje AI alata transformisati način na koji radimo, učimo i svakodnevno komuniciramo, što zahteva multidisciplinarne i inovativne odgovore različitih aktera.
Vlada Srbije usvojila je 2019. godine Strategiju razvoja veštačke inteligencije (AI) za period 2020-2025. Kroz poseban projekat, UNDP aktivno podržava ambicioznu agendu Vlade u ovoj oblasti, koja uključuje stvari poput uspostavljanja Instituta za veštačku inteligenciju i usvajanja Etičkih smernica za razvoj odgovorne AI. S tim u vezi, postoji potreba za stalnim dijalogom o mogućnostima i rizicima koji dolaze sa ovom tehnologijom koja se sve brže razvija.
To su bili razlozi zbog kojih je UNDP u saradnji sa Mašinerijom, novim udruženjem profesionalaca u oblastima nauke o podacima, veštačke inteligencije i mašinskog učenja, organizovao skup pod nazivom „AI i Srbija - promene, spremnost, prilike“. Ovo je bila prilika da UNDP u Srbiji pokrene serijal #UNDPDigitalTalks, novu inicijativu za okupljanje različitih partnera koji mogu doprineti nacionalnoj diskusiji o digitalnoj transformaciji, prihvatanju novih tehnologija i načinu na koji one menjaju naš svakodnevni život.
Ovaj skup, održan 19. aprila 2023. u prostorijama Inicijative Digitalna Srbija, okupio je odabranu, ali raznovrsnu grupu tehničkih stručnjaka, umetnika, istraživača, kreatora politika i predstavnika organizacija civilnog društva, koji su razmatrali različite efekte koje AI može imati na ekonomski i društveni razvoj Srbije.
Zamišljen kao početak razgovora o uticaju AI u Srbiji, skup se sastojao iz četiri sesije o oblastima u kojima će AI verovatno imati najveći uticaj: rad i ekonomija, veštine i obrazovanje, informaciona bezbednost i privatnost, umetnost i kreativne industrije.
Nakon dobrodošlice stalnog predstavnika UNDP u Srbiji, Jakupa Beriša, uvodno izlaganje na temu generativne AI održali su Goran S. Milovanović iz Mašinerije i Slobodan Marković iz Laboratorije za ubrzani razvoj UNDP.
Usledila su četiri segmenta živih diskusija između vođa sesija i publike o ključnim pitanjima koja se tiču popularizacije AI: potencijala i ograničenja tehnologije, njenog uticaja na razvoj i jednakost, kao i aktivnosti koje bi danas trebalo da preduzememo kako bismo se bolje pripremili za ono što dolazi.
Prva sesija, posvećena uticaju AI na radna mesta i ekonomiju, okupila je Igora Bogićevića, iskusnog tech preduzetnika, Maju Kulić, menadžerku u globalnoj konsaltantskoj kući i Jelisavetu Lazarević, istraživačicu i asistentkinju na FEFA. Oni su, uz pomoć publike, razmotrili kako će AI promeniti svet rada: od nade da će AI olakšati obavljanje monotonih zadataka, do zabrinutosti da će dovesti do otpušanja službenika u raznim oblastima. Čula se procena da je dolazeća AI revolucija uporediva sa uvođenjem računara i interneta u ekonomiju tokom devedesetih godina prošlog veka, što je transformisalo tržište rada, otvorilo nove mogućnosti poslovanja i nova radna mesta, ali i produbilo nejednakosti. Osim toga, razmatrana su i pitanja dostupnosti AI tehnologije, obzirom na visoke troškove implementacije i potencijalnu globalnu divergenciju.
Priču na temu AI u obrazovanju započeli su nekadašnji ministar obrazovanja, Srđan Verbić i Katarina Aleksić iz Centra za obrazovnu tehnologiju pri Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Bilo je priče o sposobnosti srpskog obrazovnog sistema za prilagođavanje i primenu novih tehnologija, posebno imajući u vidu njegovu rigidnost. Osim toga, pričalo se o novim načinima za testiranje studenata u doba veštačke inteligencije. Učesnici ovog segmenta pričali su i o tome kakvo obrazovanje treba da bude kako bi novim generacijama pomoglo da iskoriste moć nove tehnologije – ne samo da im pomogne u svakodnevnim zadacima, već da ih nauči postavljanju boljih pitanja, unapredi znanje stranih jezika i podstakne kreativnost.
Sesija o informacionoj bezbednosti, privatnosti i odbrambenim aspektima AI krenula je od Vladimira Radunovića iz Diplo fondacije i Dragana Pleskonjića, svetski poznatog eksperta u ovoj oblasti i autorom softvera Glog.AI za pronalaženje ranjivosti u kodu. Glavna tema bila je "igra mačke i miša" između različitih zlonamernih aktera koji koriste nove AI mogućnosti, kao što su deep fakes, i onih koji pokušavaju da zaštite nacionalne institucije od njih. Druga velika zabrinutost bila je privatnost i naša sposobnost da zaštitimo podatke i online identitet. Konačno, tokom diskusije su pomenuti i rizici upotrebe AI za ofanzivne operacije u online prostoru i u sklopu autonomnih oružja, kao što su bespilotne letelice. Bilo je reči o mogućnostima za globalnu saradnju na ovu temu, kao što je rad na međunarodnim ugovorima, koji bi sprečili katastrofalne posledice koje mogu nastati zbog potpuno neregulisanog korišćenja AI.
Poslednji segment bio je posvećen upotrebi AI u umetnosti i kreativnim industrijama. Vladan Joler, profesor novih medija na Univerzitetu u Novom Sadu i osnivač fondacije SHARE, pričao je o tome da li generativna AI zaista može da zameni umetnike. Oslanjajući se na svoje projekte Anatomija AI sistema i Novi ekstraktivizam, istakao je da masovna kultura proizvedena pomoću AI može učvrstiti postojeće kulturne obrasce i potisnuti marginalne glasove, zbog reproduktivne prirode tehnologije i nedostatka nadzora nad izvorima podataka koji se koriste za obuku AI modela. Zbog ovih karakteristika tehnologije, Joler smatra da AI ne predstavlja pretnju za umetnike, koji svojim radom izazivaju postojeće stanje stvari i stvaraju nove uvide.
Ovaj skup podstakao je diskusiju i razmišljanje o mnogim pitanjima u vezi sa brzim rastom u oblasti AI, a različite pozicije učesnika i učesnica doprinele su bogatsvu argumenata i perspektiva koje su se mogli čuti.
UNDP Srbija i Mašinerija zato planiraju još sličnih prilika za diskusiju o različitim aspektima ove važne teme, posebno imajući u vidu da će izgradnja ekonomije bazirane na znaju i dalje biti na političkoj agendi i važan deo strategije razvoja Srbije.