Zemlje koje su omogućile pristup otvorenim podacima ostvarile su povećanje svog BDP-a, istovremeno spašavajući živote. Na primer, zahvaljujući otvaranju transportnih podataka broj smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama u Evropi je smanjen za 5.5%, a nepotrebno čekanje na putevima u EU za ukupno 629 miliona sati, što je unapredilo kvalitet svakodnevnog života građana.

Počev od 2015. godine u Srbiji radimo na pružanju podrške procesu izgradnje ekosistema za otvorene podatke. Ostvareni napredak je, blago rečeno, spor. Setovi podataka visoke vrednosti (topografski podaci, podaci o adresama, katastarski podaci, podaci o registraciji privrednih subjekata, meteorološki i hidrološki podaci, podaci o zdravstvenoj zaštiti) i dalje nisu dostupni u formatu otvorenih podataka.

Imajući u vidu brojne prednosti koje nude otvoreni podaci, moglo bi se pomisliti da će vlade svuda u svetu, uključujući i Srbiju, pohrliti da otvore što veći broj setova podataka. Međutim, to često nije slučaj. UNDP u Srbiji je odlučio da utvrdi šta je uzrok tome.

Kratak odgovor glasi: strah.

Tokom našeg rada sa državnim službenicima u različitim institucijama i organima vlasti, uvek iznova čujemo iste izraze zabrinutosti:

“Šta ako neko izmeni naše setove podataka i onda tvrdi da su to tačni podaci?”

 “Šta bi se desilo sa mojim poslom ako bih otvorio podatke? Tada bi svako mogao da izrađuje iste izveštaje koje ja sada izrađujem!”

“Šta ako bi neko ko nema potrebno stručno znanje pogrešno tumačio naše podatke? Bili bismo zatrpani pitanjima medija i slanjem zvaničnih saopštenja!”.

Ovaj dobro poznati strah od novina koje teže da promene naš uobičajeni način rada je, moglo bi se reći, očekivan. Takođe, shvatili smo da zaposleni koji su na nižim, izvršilačkim pozicijama, nisu sigurni da li su ovlašćeni da objave podatke kojima raspolažu u otvorenom formatu. Iako zakon kaže da jesu, i dalje im je potrebno dodatno uveravanje nadređenih da bi to uradili. Na kraju, ljudi koji rade na tim podacima strahuju da bi objavljivanje podataka moglo da ima posledice po njihova radna mesta – da ne pominjemo veći obim posla oko pripreme i objavljivanja setova podataka.

Da bi snalaženje u novim vodama otvorenih podataka išlo glatko potrebno je da se oslobodimo ovih strahova. Jedan od načina je pružanje podrške i pomoći u početnoj fazi – u pripremi podataka, obezbeđivanju kvaliteta podataka i osiguravanju podrške rukovodstva otvaranju podataka. Drugi način jeste da se prikaže koje su direktne koristi od objavljivanja otvorenih podataka i – da se promovišu šampioni otvaranja podataka i podstiče upotreba setova podataka za opšte dobro, čime se ujedno doprinosi i radu institucija koje otvaraju podatke. Ukoliko uprava u institucijama koje barataju bazama podataka postane svesna kako otvoreni podaci mogu da olakšaju i njihov posao, biće spremnija da otvori podatke uprkos zabrinutosti.

Promena ustaljenih načina rada zahteva znanje, hrabrost, i otvorenost u razmišljanju. Potrebno je da svako ko sarađuje sa javnom upravom uloži vreme i trud da one koji donose odluke o promeni načina rada nauči novim stvarima, da razume njihovu zabrinutost i da se pobrine da ona ne bude uzrok neaktivnosti ili usporavanja procesa otvaranja podataka.

Trudeći se da ovaj proces pokrene u pravom smeru, UNDP u Srbiji je izradio studiju “Potencijalni uticaj otvorenih podataka u Srbiji”. Osim želje da se izmere mogući društveno-ekonomski uticaji, studija predlaže prioritetne oblasti i setove podataka koje treba otvoriti, kako bi pomogla organima državne uprave da na najbolji način iskoriste otvorene podatke za ekonomski rast i održivi razvoj.

Recimo, ako uzmemo primer sa početka ovog bloga, mogući scenario za saobraćaj u Srbiji je: 32 smrtna ishoda manje u saobraćajnim nesrećama i vreme provedeno u saobraćajnim gužvama skraćeno za 8,5 miliona sati u roku od godinu dana. Što više ljudi vide kako korišćenje otvorenih podataka može da pomogne u poboljšanju njihovog svakodnevnog života, više će i tražiti da se podaci otvaraju.

Ova tranzicija može da se desi samo postepeno, ali je važno da se naprave mali koraci napred svaki put kada za to postoji prilika. Veća dostupnost otvorenih podataka (npr. održivo objavljivanje ključnih setova podataka) i povećanje sveukupne spremnosti i na strani ponude i na strani potražnje (npr. svest o potencijalu u konkretnim domenima, i sposobnost da se kroz saradnju istraži taj potencijal) su trenutno dva glavna koraka koja bi obezbedila da se u Srbiji ostvari pozitivan efekat otvorenih podataka. Ono što je u budućnosti potrebno je „otvaranje podataka sa određenom svrhom“. Kako je pomenuto na blogu Instituta otvorenih podataka, objavljivanje podataka je delotvornije ukoliko je usmereno na rešavanje konkretnih problema. U suprotnom, postojeće mogućnosti koji nude otvoreni podaci, u Srbiji kao i drugde, ostaće samo to - mogućnosti.

Želite da saznate više? Gorepomenuta studija je dostupna na vebsajtu UNDP Srbija.