LocationsVeštačka inteligencija u obrazovanju
#UNDPDigitalTalks: Kako smo sa VI prešli na TI
9. February 2024.
Midjourney
U decembru 2023, tim Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Fondacije Petlja i Ministarstva prosvete, organizovao je konferenciju “Svet ispred nas” kako bi, zajedno sa stručnjacima iz oblasti veštačke inteligencije (VI), pomogao da nekoliko stotina nastavnika iz cele Srbije sa VI pređe na … Ti sa ovom novom tehnologijom.
Postavljali smo dosta pitanja: kako veštačku inteligenciju koristiti u učionicama, kakav je stav nastavnika, a kakav učenika povodom korišćenja ChatGPT-a, da li će nam roboti oduzeti poslove, ali i kako da, uz pomoć veštačke inteligencije, postanemo kompetentniji.
Kao lutajuća reporterka konferencije, iz prvog reda sam posmatrala nastajanje jednog zanimljivog fenomena kod svih učesnika, tokom celog dana.
U pitanju je efekat elastične trake (rubber band effect).
Da pojasnim. Vratimo se godinu dana unazad na predavanje dva istraživača iz oblasti veštačke inteligencije Tristana Harisa i Aze Raskina.
U tom periodu se — za razliku od danas — veoma mali broj ljudi istinski bavio fenomenom generativne veštačke inteligencije ovekovečenom u ChatGPT-u, DALL•E-u, MidJourney-u i sličnim softverima.
Tokom prezentacije namenjene novinarima, Haris i Raskin su demonstrirali kako, na osnovu jednostavnog tekstualnog unosa, generativna veštačka inteligencija kreira nikad do tada viđen fotorealiatičan vizual.
Iz publike se najpre moglo čuti samo oduševljenje uz odobravanja klimanjem glavom — „kul stvar, veoma uzbudljivo“.
A onda bi, nakon demonstracije i inicijalne jake impresije, zainteresovani ipak postavljali pitanja „pa čekajte, kako je to moguće — iz koje baze je ta fotografija izvučena?“ Publika jednostavno nije mogla da pojmi da dobijen vizual nije već postojeća fotografija, nego je kreirana „iz ničega“, a na osnovu prostog tekstualnog upita.
Da me je neko pre deset godina pitao da li ćemo na osnovu teksta moći da pravimo slike, rekao bih „Ne, neće se desiti“.Slobodan Marković, savetnik za digitalne tehnologije, UNDP i učesnik konferencije “Svet ispred nas”
Umovi novinara rastegnuti novim informacijama i oduševljenjem, polako su se vratili na pređašnje stanje, ostavivši ih pomalo zbunjenima (i zabrinutima?) pred nečim novim i izvesno revolucionarnim.
E, baš taj fenomen nazivamo efektom elastične trake.
U nekom trenutku, naša kognitivna sposobnost da razumemo nešto potpuno različito od onoga što već znamo doslovno implodira, da bismo se odmah nakon toga vratili na prvobitnu poziciju, pomalo pecnuti prethodnim saznanjem.
Međutim, za razliku od novinara koji su pratili Harisa i Raskina, učesnici našeg „Sveta ispred nas“, došli su do saznanja da svoje umne elastične trake mogu da iskoriste na najbolji mogući način — i to baš uz pomoć veštačke inteligencije.
Saznali smo da jedna nastavnica istorije iz Požege, ChatGPT koristi kao imitatora pojedinih istorijskih ličnosti, poput cara Dušana, kome učenici postavljaju pitanja i na nešto drugačiji način pristupaju lekcijama.
Nastavnici ističu da neki od njih dozvoljavaju učenicima da, tokom časa, uz pomoć ChatGPT-a unaprede svoje već napisane sastave kako bi nakon toga analizirali šta je to moglo bolje da se uradi ili napiše.
Upravo tako, ukoliko pronađemo nove načine da pomoću (generativne) VI budemo precizniji, ostavljajući joj rutinske „pešačke poslove“ — strah da će nam VI oduzeti radna mesta ostavljamo, bar za sad, sa strane.
Međutim, da li je čovečanstvu u polikrizi potrebno da izazovima veštačke inteligencije pristupi „sistemskim i kontinuiranim podizanjem svojih kompetencija“ ili, kako smo to u više navrata tokom konferencije čuli, konceptom celoživotnog učenja?
Da li se zaista, pored svih izazova, kriza, klimatskih promena i oružanih sukoba, nalazimo pred šestim masovnim izumiranjem ili renesansom čovečanstva? Koja vrata ćemo izabrati, zavisi jedno od nas, danas.
Interdisciplinarni pristup u obrazovanju se više ne dovodi u pitanje.Nebojša Vasiljević, direktor Fondacije Petlja i učesnik konferencije “Svet ispred nas”
Kao što je Draško Drašković, vođa istraživanja u UNDP Laboratoriji za ubrzani razvoj spomenuo u razgovoru sa Katarinom Anđelković iz Fondacije Petlja, VI će, po pojedinim procenama, u narednim godinama postati naš partner u povećanju produktivnosti i do 30 odsto, dok se kvalitet rada može unaprediti i za 40 odsto.
Draško samim tim ističe da VI može biti naš put ka četvorodnevnoj radnoj nedelji. „Čemu se svi radujemo“, dodala je Katarina govoreći u ime mnogih u publici.
A ako ste se i vi, kao i mnogi ljudi širom planete u prethodnih godinu dana, bar jednom zapitali — da li će nam roboti uzeti poslove, ili čak zameniti prijatelje i romantične partnere — imamo utehu i ohrabrenje.
Lični primer dala sam i sama — ne bih želela da mi dijagnoze saopštava chatbot, već lekar. Kao ljudskim bićima, potrebno nam je da preko puta nas stoji empatična, koliko i stručna osoba koja će bez okolišanja, ali uz podršku i opcije, želeti da nam pomogne.
Međutim, VI može imati i ključnu ulogu u prevenciji kancera dojke. Projekat Primena veštačke inteligencije u mamografiji osmišljen je kako bi se ubrzao proces mamografske dijagnostike i time smanjilo vreme čekanja na stručnu interpretaciju rezultata, ali i mogućnost ljudske greške. Ovaj alat koji razvijaju Institut za veštačku inteligenciju i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije uz podršku UNDP-a i Ministarstva zdravlja, mogao bi i da predvidi povećan rizik od nastanka bolesti, a koji, svedoci smo, neretko promakne stručnjacima.
Verujem da je put komplementarno uklapanje veštačke inteligencije sa razvojem čoveka, suprotno gotovo apsolutnom maksimiziranju potencijala veštačke inteligencije. Ljudski faktor u svakoj tački razvoja i nadzora VI ne bismo smeli da izgubimo.
Midjourney
Jedna od takvih, komplementarnih i inkluzivnih upotreba VI je i softver razvijen u Srbiji koji prevodi govor u znakovni jezik koristeći veštačku inteligenciju. SignAvatar je osmišljen da, u svakodnevnom životu, pomogne osobama sa oštećenim sluhom i trenutno se koristi za prenošenje informacija o redu vožnje na stanici Prokop u Beogradu.
Iako je ChatGPT deo naše realnosti već (tek?) godinu dana, pojedini profesori Fakulteta dramskih umetnosti i Filozofskog fakulteta, poput prof. Ane Martinoli i prof. Aleksandra Baucala, nastoje da prate akademske trendove koji ne beže od upotrebe alata zasnovanih na VI za generisanje teksta, slike ili zvuka. Osim za istraživanje, student na ispitima treba jasno da predstavi kako je date alate koristio i implementirao.
Srednjoškolci koji su učestvovali na mini izložbi 10 odabranih timova #STEAMizazova tokom konferencije, pokazuju da njihova razmišljanja idu vrlo jasno u pravcu interdisciplinarnog učenja i komplementarne upotrebe veštačke inteligencije.
Istakla bih samo neke koji su usmereni na rešavanje lokalnih problema uz primenu STE(A)M disciplina, digitalnih tehnologija i podataka, poput tima TechnoKraguji, učenika Prve kragujevačke gimnazije. Njihovo rešenje je postavljanje senzora za praćenje koncentracije polena, razvoja veb i mobilnih aplikacija kako bi se rešio problem fluktuacije polena i sa time povezanih alergijskih reakcija i generalno, smanjivanja kvaliteta života.
A ako znamo da će, kao što je profesor Baucal izračunao tokom panela „Da li AI menja način na koji učimo“, deca rođena ove godine na tržište rada izaći oko 2046 — pred nama može biti svetla budućnost za koju se ipak moramo već danas boriti i založiti, zajedno sa svakim oblikom veštačke inteligencije.
Kao što danas koristimo email kao jednu od nezaobilaznih metoda komunikacije, tako će i generativni oblici veštačke inteligencije postati neupitni deo naše dnevne i poslovne rutine. Do tada, “edukujmo one koje edukuju”, kako je podvukao prof. dr. Dubravko Ćulibrk, direktor Istraživačko-razvojnog Instituta za veštačku inteligenciju.
Konferencija Svet ispred nas
Prof. Ana Martinoli, učesnica panela „Odgovorno i kritičko korišćenje AI“, dotakla se i primera kreativnosti koja je, u odnosu na veštačku inteligenciju, i dalje jedinstveni spoj ljudske empatije, intuicije, našeg talenta ili sposobnosti, ali i sagledavanja šire slike, istorijskog i lokalnog konteksta, inteligencije i upotrebe svih senzornih čula.
U tom smislu, odgovor prakse na pitanje da li „prava“ inteligencija i kreativnost kaskaju u odnosu na „veštačku“, bio bi da smo još uvek na bezbednom, ali i ne možemo predvideti šta donosi naredni period.
Citirajući Dejvida Linča, budućnost je toliko svetla da moramo da nosimo sunčane naočare. Istina, na momente je svet ispred nas zaslepljujuć, ali i dalje sa sobom nosi nadu. Aleksa Gordić je razvio YugoGPT, srpsku verziju generativne veštačke inteligencije po uzoru na ChatGPT, dok je u okviru Fonda za nauku prihvaćen projekat Tesla koji će se ticati razvoja jezičkih tehnologija i na našem jeziku.
Veštačka inteligencija nas neće pokoriti dokle god smo sveprisutni u njenom razvoju i nadzoru. Deci ne nedostaje digitalnih veština, ali svesni smo da na znanju i, s tim u vezi formiranjem stavova, moramo raditi zajedno svi mi iz različitih domena obrazovnih oblasti.