LocationsDesign Thinking metodologija može da pomogne da startapovi budu bolje informisani
Kako napraviti portal koji pomaže razvoj startapova: iskustvo iz Srbije
16. January 2023.
Kako napraviti internet portal koji startapovima na prijemčiv i jednostavan način pruža informacije koje su im potrebne za dalji rast i razvoj poslovanja? To je jedan od zadataka koji se našao pred Laboratorijom za ubrzani razvoj UNDP Srbija. Rešavali smo ga tokom 2021. i 2022. godine, u saradnji sa kolegama iz Inicijative Digitalna Srbija i konsultantima iz Design Thinkers akademije, kako bismo pomogli Ministarstvu privrede i Kabinetu predsednice Vlade Republike Srbije da osiguraju brži rast ovog dela srpske privrede.
Prema podacima OECD-a iz 2018. godine, mala i srednja preduzeća (MSP) u Srbiji zapošljavaju 65% radne snage i čine oko 85% BDP-a. To ih čini kičmom srpske privrede.
Iako trenutno ne postoji zvanična, precizna statistika o udelu startapova, oni su svakako značajan i živahan deo ekonomije u Srbiji koji doprinosi jačanju rasta MSP segmenta.
Jedan od vodećih svetskih izveštaja o startap ekosistemima, Global Startup Ecosystem Report iz 2020, navodi da se startap scena u Srbiji odlikuje visokom stopom rasta, ali i da ima teži pristup finansiranju i svetskim tržištima u odnosu na one u ekonomijama slične veličine.
Kako bi startapovi prevazišli izazove sa kojima se suočavaju, bilo je potrebno olakšati im pristup informacijama, pre svega o programima finansijske podrške, promenama regulative, kao i o prilikama za povezivanje i obrazovanje.
Tako smo došli do zadatka pomenutog na početku. Da bismo napravili portal koji će biti koristan za startapove u Srbiji koristili smo Design Thinking. S obzirom da se ova metodologija zasniva na razumevanju problema iz perspektive korisnika, može se uspešno primeniti i u drugim zemljama sa rastućim startap ekosistemima, ili u prevazilaženju drugih razvojnih izazova. Zato kroz ovu studiju slučaja želimo da ukažemo na prednosti tog pristupa i da pokažemo kako nam je pomogao da izbegnemo greške.
Kako se kalio Startap portal
Projektni tim za pravljenje portala činili su predstavnici UNDP-a kao organizacije koja je vodila projekat, Inicijative Digitalna Srbija kao organizacije koja se bavi razvojem Startap ekosistema, Ministarstva privrede koje je resorno ministarstvo za podršku i razvoj startap organizacija i predstavnice Kabineta predsednice Vlade Srbije.
Design Thinking je odmah bio primenjen u strukturiranju projekta, koji se odvijao u dve faze.
U prvoj fazi smo se bavili razumevanjem izazova pred nama i naših ideja kako da ga rešimo, a u drugoj smo te zamisli pokušavali da pretvorimo u realnost.
Prva faza poznata je i kao “Polje problema” (eng. Problem space). Ona je podrazumevala istraživanje i definisanje problema, a najveći doprinos su dali članovi projektnog tima koji dobro razumeju kontekst u kome funkcionišu srpski startapovi iz različitih perspektiva.
Prvo smo mapirali sve aktere domaćeg startup ekosistema i njihove uloge: od institucija formalnog i neformalnog obrazovanja do startap akceleratora i co-working prostora. Onda smo se posvetili razumevanju toga kako razlike u veličini startapova mogu da utiču na njihova očekivanja od portala.
Ovo je bio posebno bitan korak, jer smo kao tim mislili da bi portal trebalo da nudi sadržaj koji je prilagođen stadijuma razvoja startapova. Međutim, ta hipoteza se pokazala netačnom. Prateći Design Thinking metodologiju, anketirali smo i intervjuisali predstavnike lokalnih startapova, vodeći računa da imamo reprezentativan uzorak celog ekosistema. Ovaj stadijum nam je pomogao i da razumemo koliko startapovi vrednuju prilike za povezivanje i kako bi portal mogao da im pomogne da sagledaju širu sliku preduzetništva u Srbiji, pored drugih informacija i funkcionalnosti koje smo planirali da uključimo. Na kraju ove faze smo stigli do detaljnog koncepta sajta i tematskih celina koje će sadržati: pravna pitanja, obezbeđivanje investicija, deljenje znanja, stručne saradnje/podrške/mentorstva, događaji, povezivanje sa drugim startapima, edukacije i primeri dobre prakse. Takođe, imali smo i ideje o konkretnim sadržajima koji će služiti korisnicima: kako će biti predstavljeni, koje će biti dodatne funkcionalnosti, gde će ići linkovi.
Taj koncept je poslužio kao osnova za drugu fazu, odnosno bavljenje “Poljem rešenja” (eng. Solution space). Ona je bila dosta drugačija od prve jer je u pitanju bio je tzv. petodnevni „sprint“ (eng. sprint week) tokom kojeg su dizajneri korisničkog iskustva i interfejsa stvarali prototip sajta. U prvoj verziji, prototip je bio jednostavan da bi se potvrdilo da li odgovara idejama projektnog tima, da bi zatim bio pretvoren u “klikabilnu” verziju koja je data na testiranje grupi od pet startapova. Ovaj pristup je bio izrazito vredan za projekat jer je dozvolio da se promene u skladu sa potrebama korisnika vrše brzo, pre nego što je u razvoj portala uloženo dodatno vreme i novac. Testeri prototipa su davali sugestije o tome šta im se svidelo, koje celine ima smisla objediniti, šta treba skratiti, a šta ukloniti. Na osnovu ovih komentara, dizajneri su usavršili prototip i predstavili su ga projektnom timu i drugim akterima iz startap scene. U tom, finalnom stadijumu smo se bavili širim pitanjima u vezi portala: kako će se dalje razvijati, ko će ga voditi i šta treba uraditi da bude održiv na duže staze. Verzija do koje smo došli predata je kolegama iz Vlade Srbije i Inicijative Digitalna Srbija i nakon tri meseca je prerasla u funkcionalni portal, sa misijom da, poput “pit stopa” za formulu 1, doprinese bržem i uspešnijem razvoju startap kompanija u Srbiji.
Zašto Design Thinking
Primena Design Thinking metodologije nam je pomogla da izbegnemo propuste koje bismo načinili da se nismo oslanjali na komentare korisnika.
Na primer, kao što smo pomenuli, suprotno našim očekivanjima, portal se pokazao boljim jer nije segmentiran po stadijumu razvoja u kom je startap. Takođe, potcenili smo potrebu startapova za umrežavanjem i sagledavanjem šireg ekosistema - ko ga sve čini, ko se čime bavi, ko je u kojoj industriji, što je portal posle njihovih komentara ponudio. Konačno, prototipiranje je bilo ključno u razvijanju kvalitetnog proizvoda. Bez dobro osmišljenog prototipa baziranog na korisničkim potrebama i iskustvima, promene na portalu bi bile znatno teže i skuplje i time ugrozile njegovu funkcionalnost i održivost.
Startap portal sada funkcioniše kao mikrosajt u okviru sajta za preduzetnike Ministarstva privrede. Korisnicima nudi širok spektar informacija, od tumačenja zakonskog okvira i prilika za dobijanje finansijske podrške do liste pristupačnih prostora za rad, kao i događaja posvećenih startap sceni. Od pokretanja u prvoj polovini 2022, portal je postao vrlo popularan među domaćim startapovima. Primena Design Thinking-a se u ovom slučaju pokazala kao sjajan način da država odgovori na potrebe jednog značajnog segmenta privrede i društva. Tim Laboratorije za ubrzani razvoj UNDP Srbija je Design Thinking primenio i na razumevanje potreba povratnika u Srbiju kako bi došao do konkretnih sugestija kako država može da pomogne ovu vrstu migracija, dok je UNDP širom sveta koristi da prevaziđe različite razvojne izazove.
