Beograd, 22. septembar – Sa ciljem da se u društvu podstakne razgovor na temu klimatskih promena i klimatske ambicije Srbije danas je održana konferencija koja je na jednom mestu okupila donosioce odluka, predstavnike međunarodne zajednice, privrede i civilnog društva, kao i eksperte na temu klimatskih promena.  

Skup su otvorili Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji i Irena Vujović ministarka za zaštitu životne sredine, dok su u panelu visokih zvanica učestvovali Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije, Karlo Lo Kašo, ambasador Italije, Nikola Bertolini, šef odeljenja za saradnju u Delegaciji EU i Fransin Pikap, stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Razgovori o klimatskim promenama koje su organizovali Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pokrenuti su uoči Globalnog klimatskog saveta COP26  koji će biti održan od 31. oktobra do 12. novembra 2021. u Glazgovu u Velikoj Britaniji. Lideri 197 zemalja, među kojima je i Srbija, sastaće se da predstave svoje planove i konkretne aktivnosti  kako bi se sprečilo dalje globalno zagrevanje. Veruje se da je COP26 poslednja prilika da se, zajedničkom akcijom, klimatske promene stave pod kontrolu.

Prema Sporazumu iz Pariza, zemlje potpisnice, među kojima je i Srbija, obavezale su se da će porast prosečne globalne temperature ograničiti na ispod 2°C do kraja veka, odnosno na 1,5°C u odnosu na pred-industrijski period, početkom 19. veka. Međutim, nedavno objavljeni Izveštaj UN „Međuvladinog panela o klimatskim promenama“ (IPCC), na kome je radilo preko 1000 svetskih stručnjaka, potvrdio je da se čovečanstvo nalazi u crvenoj zoni po pitanju opstanka usled promene klime. Ukoliko države ne preduzmu hitne klimatske akcije i ne povećaju svoje ambicije, ciljevi sporazuma iz Pariza neće biti ostvareni.

Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović rekla je da je COP26 značajan događaj za sve nas i da je za Srbiju velika čast što će biti kopredsedavajuća na ovoj konferenciji. „Republika Srbija će povećati svoju klimatsku ambiciju i revidirati nacionalno utvrđene doprinose tako da smanjenje gasova sa efektom staklene bašte (GHG) do 2030. godine iznosi 33%, u odnosu na 1990-te“. Ministarka je ovim povodom najavila da će, u skladu sa Zelenom agendom Evropske unije za Zapadni Balkan, ministarstvo pokrenuti nove inicijative koje će biti usmerene na prelazak na cirkularnu ekonomiju u javnom i privatnom sektoru.

„Period od 2016. do 2020. je najtopliji ikad zabeležen. Intenzitet i učestalost ekstremnih vremenskih uslova se povećao, globalno i u Srbiji, negativno utičući na proizvodnju hrane i energije, na biodiverzitet, dostupnost pijaće vode, uništavajući domove i infrastrukturu i ugrožavajući ljudske živote. UNDP pomaže Vladi Srbije, lokalnim samoupravama i privredi da na vreme preduzmu neophodne mere za smanjenje negativnog uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi, privredu i životnu sredinu“ istakla je na konferenciji Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-ja u Srbiji, dodajući: „Znamo da je Srbija u regionu gde se prosečna temperatura povećava za čak 1 stepen Celzijusa brže, u poređenju sa svetskim prosekom. Od 2000. do danas usled suša i poplava privreda je imala gubitke od 6 milijardi dolara, a procene govore da bi oni mogli porasti i do $13 milijardi do 2030, ako se ne prilagodimo promenjenim klimatskim uslovima.

UNDP je već predložio niz mera koje se mogu preduzeti, posebno u najugroženijim sektorima poput poljoprivrede i vodosnabdevanja, kako bi Srbija postala otpornija na promene klime. Za adaptaciju su potrebna finansijska sredstva i , zahvaljujući EU i međunarodnim finansijskim institucijama, Srbija ima na raspolaganju fondove iz kojih može da finansira zelenu transformaciju. Takodje je neophodno uključiti i privatni sektor, rekla je Pikap. „Do sada smo podržali, u partnerstvu sa Vladom, Globalnim fondom za životnu sredinu i Švedskom agencijom za međunarodni razvoj (SIDA) više od 30 malih i srednjih preduzeća  da pređu na modele poslovanja sa niskom emisijom ugljenika i cirkularnom ekonomijom. U ove projekte uloženo je $40 miliona privatnog kapitala i komercijalnih kredita, i $2,5 miliona dolara bespovratnih sredstava“.

Kako bismo podstakli  što veći broj preduzeća da se uključe u zelenu tranziciju, čime postaju konkurentnija na EU i svetskom tržištu koje sve više traži proizvode i usluge sa niskim ugljeničnim otiskom, potrebno je da postoji pravna regulativa koja je podsticajna za zelene investicije, kompanije treba da imaju pristup raspoloživim fondovima i da dobiju adekvatnu obuku za prelazak na zeleno poslovanje - istakli su učesnici panela posvećenog finansiranju.

Učesnici skupa su podsetili na Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, kojim je EU namenila do 9 milijardi dolara bespovratne pomoći za zelenu transformaciju privrede i javnog sektora u  regionu. Prelazak na zelene modele poslovanja, omogućiće srpskim kompanijama da koriste ova, ali i sredstva drugih međunarodnih finansijskih institucija koje su zeleno poslovanje uvrstile kao jedan od ključnih kriterijuma za odobrenje zajmova i kredita.

Prema izveštajima UNDP-a, Srbiji najviše nedostaju sredstva za sprovođenje mera prilagođavanja na klimatske promene na nacionalnom i lokalnom nivou. Zbog toga je od velikog značaja pomoć partnera poput Zelenog klimatskog fonda, koji je finansijski podržao razvoj prvog Nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene, na kome UNDP radi u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Učesnici konferencije podsetili su da je Srbija već povećala ciljeve smanjenja emisija GHG za 3 puta u odnosu na nivoe iz 1990. godine. Da bi se ovi ciljevi postigli, neophodno je omogućiti postepen prelaz sa fosilnih na obnovljive izvore energije, ali tako da se ova transformacija obavi na pravedan način - otvarajući nove prilike za zelene poslove i prekvalifikaciju radnika, naročito u energetskom sektoru, istakli su eksperti.

Međutim postoji i niz drugih rešenja koja mogu da ubrzaju Srbiju na putu prelaska ka nisko-ugljeničnom društvu, kao što su pošumljavanje, korišćenje čistijih tehnologija u industrijskoj proizvodnji ali i tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji, koja između ostalog podrazumeva smanjenje količine otpada i tretiranje otpada kao resurs.

Još jedan od ključninih segmenata koji će pomoći Srbiji da ostvari svoju klimatsku ambiciju je transparentan sistem prikupljanja i analize podataka u vezi sa klimom. Na jednom od panela predstavljeni su rezultati razvoja sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju podataka  u oblasti klimatskih promena. Ovaj sistem će omogućiti bolje sakupljanje, dostupnost i razmenu podataka u vezi sa klimatskim promenama između različitih institucija što će pomoći Vladi Srbije da ustanovi gde je potrebno uložiti dodatne napore. Ovime će se istovremeno  doprineti sprovođenju Zakona o klimatskim promenama koji je usvojen ove godine, i ispunjavanju obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC) i Sporazumu iz Pariza.

Razgovori o klimatskim promenama održani su uz podršku projekata koje UNDP sprovodi u saradnji sa Vladom Republike Srbije, uz pomoć partnera kao što su Zeleni klimatski fond (GCF), Globalni fond za životnu sredinu (GEF), Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), Vlade Republike Austrije i Vlada Švajcarske, kao i UN agencija UNOPS, Unicef, FAO i UNECE.