Bačka Topola, 27. mart 2024. godine – Agro-industrijski kombinat „Žibel Bačka Topola“ predstavio je danas novo, sekundarno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, koje je izgrađeno uz podršku Vlade Švajcarske. Zahvaljujući novom postrojenju, nivo kvaliteta voda iz proizvodnog procesa ove fabrike sada je usklađen sa vrednostima propisanim u Evropskoj uniji (EU). To će značajno doprineti smanjenju zagađenja reke Krivaje, u koju se ove vode ispuštaju, kao i konkurentnosti proizvoda preuduzeća „Žibel Bačka Topola“ na inostranom tržištu.

Šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske u Srbiji Ričard Koli istakao je da je izgradnja ovog postrojenja podržana kroz projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, u kojem Švajcarska učestvuje sa 6,4 miliona evra. On je dodao da Švajcarska podržava zelenu tranziciju i reforme u Srbiji sa preko 30 miliona evra bespovratnih sredstava koja, osim sprovođenja Zelene agende, pokrivaju dekarbonizaciju sektora daljinskog grejanja, pripremu prvih aukcija obnovljivih izvora energije, upravljanje energijom, energetsku efikasnost, kao i oporavak od rizika od katastrofa.

„Švajcarska i druge zemlje su 2021. godine usvojile rezoluciju kojom pozivaju Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava da prepozna pravo na bezbednu, čistu, zdravu i održivu životnu sredinu kao posebno ljudsko pravo. Dakle, potrebno je da radimo na njegovom obezbeđenju svakog dana. Svaka inicijativa za zelenu tranziciju, u Švajcarskoj ili u Srbiji, ima svoju cenu, ali pravi finansijski podsticaji, poput ovoga koji pruža projekat „EU za Zelenu agendu“ mogu rezultirati značajnim uštedama i pokrenuti razvoj inovativnih pristupa, novih inovativnih industrija i otvaranje novih radnih mesta“, dodao je Koli.

Nakon prečišćavanja otpadnih voda ostaju velike količine otpadnog mulja, zbog čega je „Žibel Bačka Topola“ sproveo istraživanje koje je pokazalo da ovaj mulj može da se koristi za proizvodnju organskog đubriva. 

„Ovo rešenje doprinosi smanjenju zagađenja reke Krivaje i unapređenju poslovnog imidža ove kompanije. Pored toga, otpadni mulj koji se može koristiti za proizvodnju đubriva dobar je primer za primenu principa cirkularne ekonomije. Takođe, ovo rešenje nam pokazuje da viši stepen kontrole industrijskih procesa, uz odgovarajuću ekpertizu, vodi čistijoj vodi, čistijem vazduhu, i zdravijoj životnoj sredini“, rekao je Antoan Avinjon, programski menadžer za zaštitu životne sredine i klimatske promene Delegacije EU u Srbiji.

„Svaki proizvodni proces ima neki otpad, koji može da ima novu namenu i koji možemo iskoristiti uz malo investicija, i tako smanjiti troškove kompanija i očuvati životnu sredinu. Zbog toga nam je drago što ova kompanija razmatra da dodatno investira u sopstvenu kompostanu, kako bi od otpadnog mulja proizvodila organsko đubrivo. To je odličan primer koji može poslužiti kao inspiracija za druge fabrike u Srbiji“, rekao je Žarko Petrović, vođa tima za vitalni razvoj Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.

On je pozvao sve kompanije kojima je potrebna podrška da smanje zagađenje i dekarbonizuju svoje poslovanje da se prijave na Javni poziv za zelenu tranziciju srpske privrede i društva, u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji”.

„Žibel Bačka Topola“ u novom postrojenju prerađujuje otpadne vode koje nastaju tokom prerade klaničkog otpada, od kojeg proizvode komponente hrane za kućne ljubimce.

„Ova fabrika na 110 mesta širom zemlje prikuplja otpad životinjskog porekla i tako pokriva sve klanice mesnih industrija i živinarstva u Srbiji, i reguliše pitanje animalnog otpada i pitanje uticaja prerađivača na životnu sredinu. Nakon primarnog prečistača, sekundarni prečistač nam je otvorio nove perspektive kao što su prerada mulja, zbog čega ćemo dalje ići u pravcu „prerada otpada bez otpada“, kako bi se sve ono što se ovde stvori i procesuira imalo novu upotrebnu vrednost“, rekao je Željko Stanić, direktor kompanije „AIK – Žibel Bačka Topola“

Izgradnja sekundarnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda jedno je od 52 do sada podržana inovativna rešenja u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovaj projekat, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.