Digitalni nomadi su ljudi koji biraju gde žele da žive i rade, budući da je njihovo zaposlenje uglavnom virtuelnog karaktera, pa često menjaju svoje prebivalište. Oni obavljaju poslove u širokom rasponu od grafičkog dizajna, digitalnog marketinga i pisanja do blokčejn tehnologije, e-trgovine i programiranja.

U Laboratoriji za ubrzani razvoj UNDP-a u Srbiji zainteresovali smo se za digitalne nomade zato što već neko vreme ulažemo napore da shvatimo fenomen depopulacije u Srbiji.

Depopulacija je problem globalnih razmera koji pogađa zemlje širom planete, a neki od njegovih aspekata su niska stopa nataliteta, visok nivo emigracije i odsustvo imigracije. Kao kompleksan i višedimenzionalni izazov, taj problem se ne može razrešiti putem jednog jedinog rešenja, već je neophodan paket mera i rešenja koji povezuju međusobno različite oblasti.

Tokom našeg istraživanja populacionih trendova, otkrili smo da je Srbija zemlja koja privlači digitalne nomade, sa velikim brojem digitalnih i radnika na određeno vreme po glavi stanovnika.

Životni stil digitalnih nomada smatra se odrazom aktuelnih i budućih trendova. Sagledavajući ko su oni i čime se bave, zapitali smo se da li ih možemo podstaći  da u Srbiji ostanu duže. Naša hipoteza bila je da, ako u tome uspemo, rezultati mogu da se primene na druge frilensere ili IT profesionalce iz srpske dijaspore, kako bi doprineli zaustavljanju odliva mozgova koji pogađa našu zemlju.

Zajedno sa Inicijativom „Digitalna Srbija“, organizacijom čija je misija razvijanje snažne, globalno konkurentne digitalne ekonomije u Srbiji, analizirali smo profile/stavove/ ponašanje i navike digitalnih profesionalaca iz inostranstva koji su odlučili da provedu određeni period živeći i radeći u Beogradu.

Prva stanica: Podaci

Naše istraživanje pokazuje da je Srbija zemlja koja privlači digitalne nomade, sa velikim brojem digitalnih radnika i radnika na određeno vreme po glavi stanovnika.

U prvoj polovini 2020. godine, sajt Nomad List, jedna od najpoznatijih lokacija na internetu za procenu destinacija za digitalne nomade, rangirala/pozicionirala je Beograd na sedmo mesto u Evropi. Ovi trendovi govore nam da ćemo, ako privučemo digitalnu radnu snagu, možda biti u stanju da se nosimo sa problemom emigracije visokokvalifikovanog dela populacije.

Naš Skener digitalnih nomada analizirao je trenutnu situaciju po pitanju stranih digitalnih radnika u Beogradu, kao i to kakvo je njihovo „korisničko putovanje“/iskustvo. Ko su oni i zašto preferiraju ovaj životni stil? Koji su najvažniji činioci koji utiču na izbor mesta u kome će (privremeno) živeti i raditi?

Naše istraživanje pokazuje da je prosečan digitalni nomad koji posećuje Srbiju tridesetčetvorogodišnjak iz Severne Amerike i da putuje sam. U pitanju su preduzetnici u domenu informacionih tehnologija koji su došli do saznanja o Srbiji preko ličnih veza/poznanstava.

Saznali smo da oni uzimaju u obzir faktore kao što su pouzdana internet veza i niski troškovi života, a takođe i kultura, klima, stanje građanskih sloboda, prevoz, jezik, kvalitet vazduha, kao i to koliko vremena treba da se stigne do neke plaže ili planine.

Šta smo saznali?

1. Beograd je privlačan za strance

Beograd, kao „Evropa izvan EU“, posebno je privlačan zato što poseduje atmosferu i karakteristike svetske metropole, a pri tome je jedna od najjeftinijih i najpristupačnijih evropskih prestonica.

Što se tiče rada, postoji više od deset co-working prostora, tu su i mnogi barovi i kafići iz kojih može da se radi, kao  i drugi prostori pogodni za zajednički rad. Ti elementi „radne infrastrukture“ od ključnog su značaja za digitalne profesionalce čiji rad ne zavisi od lokacije na kojoj borave.

Spolja se prepoznaje postojanje tehnološke scene koja se veoma brzo razvija i ekosistema startap kompanija, tako da je sve više velikih globalnih startap kompanija koje se pojavljuju na sceni nastaju u Srbiji. Prema proceni platforme Startap genom, ekosistemi Beograda i Novog Sada postižu uspehe naročito u domenu onlajn igara/gejminga i blokčejna. BBC je svrstao Beograd među najkreativnije gradove na svetu, a sajt Lonely planet nazvao ga je „otvorenim, avanturistički nastrojenim, ponosnim i odvažnim“ gradom.

Naša saznanja pokazuju da su razlozi zbog kojih su neke destinacije za digitalne nomade privlačnije od drugih u velikoj meri povezani sa istim razlozima zbog kojih su privlačne i za turiste. Naš grad uživa reputaciju atraktivnog mesta koje nudi raznovrsne mogućnosti za zabavu i različite stilove života, tako da može da ponudi dinamičan noćni život koji je za mnoge turiste i ljude koji u njemu privremeno borave jedinstven i šarmantan.

2. Beograd ima dobre veze

Iz perspektive digitalnih nomada, Beograd je dobro mesto za život zato što je dobro povezan, kako u digitalnom tako i u fizičkom smislu.

Za digitalno poslovanje, od ključnog značaja je dobra internet veza koju Beograd ima. Srbija zauzima 65. mesto u svetu po brzini signala interneta prema najnovijem istraživanju mreže Cable.co.uk, koja je testirala brzinu širokopojasnog interneta u 221 zemlji u svetu tokom perioda od godinu dana.

Geografski uzev, Beograd je izvan Šengenske zone, tako da ljudi koji nemaju šengen vizu često dolaze u Srbiju kako bi ispunili uslov da ne borave duže od 90 dana u zoni Šengena. Srbija se nalazi na raskrsnici Srednje i Jugoistočne Evrope, i premda se u intervjuima nismo time bavili, blizina drugih evropskih zemalja i mali zahtevi u pogledu viznog režima verovatno takođe doprinose njegovoj privlačnosti.

Postoji razvijena pešačka kultura, tako da je lako kretati se gradom peške, a u njemu ima mnoštvo različitih prostora na otvorenom gde se može provoditi vreme i mogu upoznavati novi ljudi. Jezička barijera je mala, budući da mnogi ljudi u Beogradu dobro govore engleski, tako da posredstvom raznih društvenih događaja digitalni nomadi mogu da stupe u kontakt sa profesionalcima svetskog ranga i lokalnim talentima koji su relevantni za njihov posao.

3. Možda ćemo morati da se pozabavimo nekim… manjkavostima

Međutim, postoje i oblasti koje nisu tako dobro prošle u našoj analizi. Digitalnim nomadima se ne dopadaju hladne jeseni i zime, mesta gde je pušenje dozvoljeno u zatvorenim prostorima (što je naročito problem tokom hladnih godišnjih doba), prilično loš kvalitet vazduha i neblagonaklon stav prema LGBT zajednici u čitavoj zemlji.

Naše istraživanje takođe pokazuje da digitalni nomadi ostaju u Beogradu duže nego u Barseloni ili Londonu, ali u ukupnom bilansu manje njih uopšte i dolazi u naš glavni grad.  To znači da je potrebna bolja promocija Beograda kao destinacije privlačne za njih, kako bi se promenilo opšte viđenje grada među strancima. Jedna ideja mogla bi biti da lokalne IT organizacije uključe digitalne nomade u događanja koja organizuju. Takođe se moraju razraditi politike delovanja usmerene na stvaranje povoljnijeg okruženja za strance koji dolaze da rade u Srbiji.

Pozicioniranje Beograda kao grada koji razume potrebe digitalnih nomada moglo bi da znači priliv preko potrebnih veština u domaći ekosistem. Digitalni nomadi donose sa sobom nova znanja i iskustva, na taj način obogaćujući tehnološku scenu i dajući joj internacionalni karakter. Time bi se otvorile nove mogućnosti, što bi popravilo reputaciju našeg glavnog grada.

Međunarodna poznanstva postaju potencijalni poslovni kontakti, domaće firme uče kako da sarađuju sa strancima, a stranci mogu odlučiti da otvore firme u Srbiji. Ova dinamična grupa ljudi takođe može da pogura naše društvo ka otvorenosti i raznovrsnosti, što jedan grad u pravilu čini privlačnijim i za druge, naročito u smislu da odvraća lokalne stanovnike od iseljavanja.

Izvori na internetu kažu da se za Beograd očekivalo da će biti jedna od najpopularnijih destinacija za nomade u 2020. godini. Međutim, pandemija Kovid-19 uzela je svoj danak, i sada je teško davati bilo kakve prognoze o tome kako će se ova kriza odraziti na kretanje digitalnih nomada. Ali ako poradimo na tome da grad učinimo privlačnijim za nomade, možemo stvoriti atmosferu koja će biti privlačnija za sve. Ako od Beograda napravimo dobro mesto za život, rad i investicije, onda će on biti bolji i za lokalno stanovništvo, tako da ono prestane da emigrira, a i za povratak mnogih pripadnika srpske dijaspore, kao i za buduće visokokvalifikovane imigrante ili nomade, koji će nastaviti da ga posećuju.

— —

Sve informacije prikupljene tokom ovog istraživanja analizirala je Inicijativa „Digitalna Srbija“, uz podršku UNDP-a, a mogu se pronaći u Skeneru za digitalne nomade.